Ispovist jednog gledatelja s nogometne utakmice,iz nekog prošlog vrimena

Ispovist jednog gledatelja s nogometne utakmice , iz nekog prošlog vrimena

(Priča koju su svojevremeno sastavljali pokojni Laskić , pokojni Brico, i ostali boemi iz toga vremena 70-ih godina)

Danas na koncu našeg časnog posta ramazana , a uoči sveca Bajrama . Katurisana je prid ibretom svita , ahbabska utakmica za zlatni ibrig maršala . Iz cilog našeg vilajeta , okupilo se sijaset svita , da se vidi ovi zanimljivi đumbus . Gledanje za male dekiće , žuta petobanka , a za velike dekiće , crvena stodinarka , pa voljte ostojećke , a voljte sa skemlija . Moraše najprije istrat Đemine krave sa meraje . Nesta ajvana , a ostade galebina sve jedna do druge . Jedna tvrda , a druga živa ritolina , skarom brate. Sleti se raja , rastra galebinu i krtičnjake .

Onda kad sve bijaše , ko bajagi gotovo , zaprndeca se Suljina zekulja , pa izlita oba kapiđika , taman tamo di kapiđija triba da stoji . Opet pometoše galebinu , više skačuć na nju , koda kolo igraju . Zatim prođe merajom neki narutani i zaziva đumbus . Prigleda oba kapiđika i manu rukom ko omanut . Ode na misto di i triba da se saćumi . Raja zasikća ; đumbus , đumbus , mašala , mašala . Ejvala , ejvala . Pošto su se u ajatu uzjurdisali , pojavi se na meraju kadija sa dvojicom đuzekadija . Za njima u piđamom , dva reda momaka . Jedni blidi ko krpa za sirišce ili pita zeljanica sa uskom jufkom , a drugi s modruljastom majicom i bilim gaćicom , kojim će obrisat galebinu , široki so ko trokrilni ormar . Pola ih iskomištranih nogu , koda su bili u dubrovačkom potresu , tamo davno . Razletiše se merajom.Skaču ko omanuti , mandrljaju nogom i rukom , pa gori , pa doli , pa tamo , pa vamo . Sve se uskomištralo . Mali Ibrin se češe , ja doli , ja gori ili je svrab ili je prekonačio u pojeti . Na jednom raja opet zasikća ; oćemo đumbus , oćemo đumbus . Na srid srice pojavi se u crnoj piđami kadija . Drugu dvojicu đuzekadija potra da letaju ko psi , pokraj one bile crte , što je u zadnji momenat iškraba Nezuf iz nikog sića . Ispsova dvojicu na sri meraje , neda Alah da su moje uši čule , sve bi izriga . Pošto kadija zadi ona dva prsta u usta i zviznu , narodu protra kroz uši . Jedni se raskriviše , a drugi popadaše na guzicu . Nasta đumbus. U onoj kalaštrmi , nit se vidi ko pije , nit ko plaća . Nama proleti blidi žućo među raju . Gurnu ga brkajlija , sto kila žive vage , sjaji se ko bliznica , a iz nozdrva mu para izlazi ko u konja kad vuče tikve . Blidi nagrnuše na plavi kapiđik . Ibro izgubio đozluke , pa vapi ; viđeli išta . Blidi tarluzaju i kidišu . Dokopa se lopte Meho , pa je omandra . Od udara zasuka se plavi kapiđija . Potom se opet uzvrtoljaše oko plavog kapiđika di zgnječiše Mehi gnjate na nozi . Na jedanred svi pozačipaše nozdrve , možda je brkonja pustio gas , jer se oko njega stvori guvno . Prođoše me žmarci kad se na meraji izvali mali šaćirov . Viđu ja da su mu došli žuti minuti i da mu vali kumpirače . Odpozada doleti škiljo , reče da ga je omandrala lopta u tintaru . Maloga probaciše kroz šake , valan da more ćulit na nogom . Kažu Aćimi i ćate ; maloga pleskom , što iskoristi brkonja , odvali mu dvi-tri , pa žućo zaspa. Brkonja se odvaži da mu pomogne , je mu je žućo tri - četiri puta protra loptu između runjovi nogu . Odnesoše ga u mutapu kod Aćima . Potom kadija dade znak rukom , ( možda je i zazvižđa , ali je raja pozačipala uši ) , da se igra nastavi . Dosuka se lopte desni plavi begđija , odvali loptu i rastriska baskiju od blidi , u iljedu komadića . Mašala , mašala , zasikća raja . Ejvala , ejvala , alal mu pita i tepsija . Radi velikog naprđivanja , pomalo se smrklo . Nestalo je i lojni svića , zato što su ji vlaji odnili za đenazu . Skarom brate . Više se neviđe ni prst prid očima. Razađe se raja na sve strane uz mumlanje .  Đumbus bijaše , neka im Alah da salamet Rekoše , sutra opet na meraju . E vala bolje bi bilo da su kunjali uz šporet i pili kavu . Ja opet , mašala , mašala .

Autor A. Drmić Kutleša/I.Ivančić